2016

Radionica: „HANIN KOFER“ KAREN LEVIN – istinita priča ili TRAGANjE ZA IDENTITETOM

Ciljevi radionice:
– upoznati pojam holokausta
– razviti senzibilitet za razumevanje istorijskog konteksta i odgovornost pojedinca
– Razobličiti masovnost – kako žrtava tako i zločinaca
– holokaust razumeti kroz ličnu (pojedinačnu) sudbinu
– ostvariti i održati pozitivan stav prema životu
– upoznati ih sa pojmom geta i prikazati na moguć život u njemu
– razviti empatiju prema nesreći pojedinca, ljudskog bića

Učenici su na samom početku radionice, videvši stari kofer u kome su se nalazili samo maska i papir sa natpisom – HANA BRADI, 16.05.1931. WAISENKIND, iskazali radoznalost i želju za otkrivanjem porekla i značenja tih stvari. Upoznajući se sa istraživanju direktorke malog muzeja Tokijski centar za holokaust – Fumiko Išioke, žele da je prate u njenoj potrazi za otkrivanjem Haninog identiteta.
Na osnovu svega par informacija predstavljaju svoje najrazličitije ideje i razmišljanja o liku devojčice Hane Bradi, kakva bi mogla biti… Jedna od tri grupe učenika, nemogavši da se odluči, daje čak tri verzije lika devojčice. Uporedo sa rasplamsavanjem dečije mašte raste i njihova želja sa saznavanjem istine ko je Hana zaista bila i kako je moguć život u zarobljeništvu.
U narednom zadatku učenici na veoma kreativan način oživljavaju sledeće likove u zatočeništvu u Terezijenštatu: lik starog profesora koji u mračnom getu ovog grada-zatvora u tajnosti podučava svoje sapatnike, lik devojčice od desetak godina koja nije u stanju da razume gde se zapravo nalazi i lik čuvara zatvora koji ipak saoseća sa zatvorenicima koje svakodnevno gleda. Učenici izražavaju empatiju prema likovima koje su oživeli u svojim radovima. (Zanimljivo je to da čak i lik čuvara logora predstavljaju kao nekog ko ipak pokušava da pomogne zatvorenicima dajući im koricu hleba više kada je u mogućnosti..)
Dalje tokom radionice đaci ne kriju razočaranje i tugu kada saznaju da je ono što su naslućivali, (ali su ipak gajili tračak nade da možda nije tako) konačno – da Hana nije preživela. Ali, učenici sada upoznaju Haninog starijeg brata Georga i očekuju da on rasvetli priču. U velikoj meri se poistovećuju sa njim. Georg je, u vreme rata, bio negde njihovih godina i učenici se sad stavljaju u njegovu situaciju, pričaju kako bi se oni osećali u takvim okolnostima, naročito u situaciji kada ništa ne mogu da urade da zaštite svoje mlađe sestre i braću.

————————————————————————————-

Tokom radionice, kroz istraživanja direktorke muzeja Fumiko Išioke, učenici su se upoznali sa pojmom holokausta, njegovim žrtvama i zločincima..produbili svoja znanja i shvatanja o stradanju jevreja kroz pojedinačne, lične priče i sudbine. Iako razočarani što se radionica završila i što moraju da čekaju dva dana do sledeće, otišli su sa sa pozitivnim stavom prema životu i zahvalnošću za sve što imaju.

Ruma,
29.11.2016.god.
nastavnik Nada Pavlović

20161202_110245

NASTAVLJA SE….

Radionica 2, tema: HOLOKAUST – RAZOTKRIVANjE IDENTITETA ŽRTVE

Ciljevi radionice:
– razumeti pojam identiteta
– identifikovati žrtvu
– razviti senzibilitet ra razumevanje stanja zlostavljanog/žrtve
– razviti pozitivan stav prema životu bez obzira na velike nesreće

Na početku radionice podsećamo se prošle radionice i priče o devojčici Hani, sumiramo dosadašnja saznanja o njoj. Učenici ponovo otvaraju stari kofer i ovog puta u njemu nalaze tri koverte, svaka grupa otvara po jedan i pronalazi različite fotografije. Povezujući sa prošlom radionicom odmah prepoznaju crteže koje je Hana nacrtala u Terezijenštatu. Gledajući ostale fotografije i iznoseći svoj doživljaj istih, zaključuju da je Hana imala srećno detinjstvo: da je odrasla u porodici okružena ljubavlju, da je bila lepa, vesela i radoznala devojčica.
Konačno, pravu istinu saznajemo kroz prezentacije učenika o tri segmenta Haninog života: 1. Život pre okupacije, 2.Nemačka okupacija i 3. Život u Terezijenštetu.
Nakon završetka prezentacija, sa par knedli u grlu, razmenjujemo utiske. Učenici povlače paralelu između Hane Bradi i lika Ane Frank na koju ih je Hana asocirala… Sada su upoznati sa dve potresne sudbine devojčica iz perioda drugog svetskog rata i pitaju se kakve su priče hiljada, miliona druge dece koja su tada živela. Iako zadovovoljni jer su uspeli da dobiju odgovore na pitanja koja su ih tokom radionica kopkala i zaokruže priču o životu devojčice, pitaju se kako su život nastavili oni koji su preživeli Holokaust, poput Georga… da li je direktorica Fumiko bila zadovoljna svojim otkrićima, da li je još nešto istraživala…Odgovore će pronaći u knjizi, tako su rekli.
Kao poslednji zadatak u okviru radionice treba da na listu papira naprave, svako za sebe, svoje skrovište tuge i potištenosti. Drže u rukama olovke, ispred sebe papir, ali niko ništa ne zapisuje… Kažu, sada im njihovi problemi izgledaju tako sićušno, a želje lako ostvarive.. Odlaze sa radionice sa pozitivnim mislima, rešeni da više nikad svoj život i sreću ne uzimaju zdravo za gotovo.

Ruma,
02.12.2016.god.
nastavnik Nada Pavlović

20161202_105554

….

Podsećanje na  Kristalnu noć

 Učenici Kluba tolerancije iu podršku profesorice Ivane Stanković napravili su sastanak-radionicu kako bi se podsetili na događaj iz 1938. godine kad su Jevreji stradali u noći 9.novembra. Kroz istoriju je taj događaj poznat kao Kristalna noć.

Profesorka – saradnik Nada Pavlović ih je upoznala sa činjenicama tog događaja, pročitala im najbitnije delove zvaničnih dokumenta o tom događaju. Nakon toga, par učenika je pristupilo izradi plakata kako bi svi učenici škole bili informisani o tom događaju. Plakat sadži najbitnije činjenice kao i upečatljive fotografije stradanja i rušenja svega jevrejskog. Plakat je izložen na mestu gde se učenici najčešće sastaju i gde imaju prilike da zastanu i proanaliziraju sadržaj plakata.

Ova kao i mnoge druge aktivnosti su sastavni deo projekta Interkulturalno u Vojvodini, koji se realizuje sa Bačkom Palankom i Inđijom.

20161108_133742

…..

Interkulturalo u Vojvodini

        Subota 8.oktobar je bio dan određen za druženje tri grada Rume, Bačke Palanke i Inđije. Najme, najaktivniji učenici iz svojih organizacija i škola, deo su projekta Interkulturalno u Vojvodini koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Cilj projekta jeste da se preko metodologije vršnjačke edukacije, što više učenika upozna sa temom interkulturalizam.

      Obučeni vršnjački edukatori iz svakog grada razmeni su svoja dosadašnja iskustva i uradili zajadničku radionicu sa ostalim učenicima iz gradova koji su nam se pridružili. Nas 50, pažljivo je slušalo i aktivno učestvovalo u dve jako zanimljive radionice na temu Interkulturalno ja i Tri nivou kulture. Svaka radionica nosi bitnu poruku a naši mladi su je i te kako dobro prepoznali. Profesori saradnici iz raniji aktivnosti i tekućih projekta su takođe aktivno učestvovali u radionicama. Zorica, Gorana i Mirjana iz Inđije, Nataša Krulj iz Bačke Palanke kao i Nada Pavlović i Ivana Stanković iz Rume brinule su da sve protekne kako treba i da učenici saznaju i obiđu što više spomenika kulture i mesta koja su vezana za Jevreje kao i njihova stradanja (Sinagoga, Kej oslobođenja…)

       Sa dobrim raspoloženjem sve ide lakše i prolazi brzo. Tako i nama ta subota. Mnogo novih stvari naučeno, stara poznanstva obnovljena a neka nova započeta. Dogovor za naredne korake napravljen. Obeležavanje Kristalne noći, obeležavanje Dana ljudskih prava kao i susret za završetak projekta su aktivnosti koje nam predstoje do sredine decembra.

20161008_133819

U susret  Dečijoj nedelji

Članovi KlubaT su 30.septembra, posetili svoje najmlađe drugare iz predškolske ustanove Poletarac. Veliki drugari: Srđan Bilanović, Sara Radović, Branislav Uzelac, JovanaLukić, Kristina Katić, Anastasija Majstorović, Miloš Andrijević i Dejana Lazović sa svoje dve profesorice Ivanom Stanković i Nadom Pavlović su proveli dva sata sa 16 mališana praveći kostime za maskembal za Dečiju nedelju. Simpatični kostimi lego kocki u četiri boje, veselo su kreirani, obojeni i probani. Veseli mališani prihvatili su se posla bez ustezanja. Umazanih rukica različitim bojama, uputili su se u svoju učionicu nakon rada. Predobra vaspitačica, strpljiva, kreatvna i organizovana Tatjana Veselinović uspela je da održi radnu atmosferu i dobro ponašanje tokom aktivnosti.

Osmesi na njihovim licima i poziv da im dođemo opet, nama je dovoljno hvala za druženje i lep proveden dan.

Šest učenica iz SSŠ „Branko Radičević“ iz Rume, provele su petnaest dana u Pestaloci dečijem selu u Trogenu (Švajcarska). U periodu od 15 – 30 aprila, Jelena Kondić, Katarina Bošković, Milica Milanović, Krunislava Milošević, Sanja Đokić i Danijela Mikša, kao najaktivniji članovi Kluba tolerancije, sa svojom profesorkom Ivanom Stanković, učile su o interkulturalnoj komunikaciji, o timskom radu o poverenju, o nenasilnoj komunikaciji. Vrsni radioničari iz Argentine, Amerike i Švajcarske, učinili su radionice zanimljive i našim učenicima preneli novo i drugačije znanje. Još 30tak mladih iz Inđije i Bačke Palanke, delili su dane sa našim mladima i živeli drugačiji život u predivnoj Švajcarskoj.
Put do tamo je, kao i dugi niz godina do sada, finansijski pomogla naša Opština. Uz zahvalnost, naši mladi nose znanje i utiču hrabro i dobro na svoju zajednicu.
Razmena sa mladima iz Rusije je naš boravak tamo učinio još zanimljivijim. Mnoge sličnosti između naša dva naroda je opet bila očigledna a dovoljno različita da učimo jedni od drugih.
Vikendi su ostavljeni za upoznavanje gradova Švajcarske. Posetili smo Lucern, Cirih, St Galen, Rajnine vodopade, posetili Tehnoramu i isprobali sve što se od nauke moglo dobiti. Posetili smo fabriku čokolade i sira a ljubazni domaćini upoznali su nas sa tehnologijom i proizvodnjom. Vozili smo se žičarom do najvišeg vrha – Santisa. Boravili u Apencelu – mestu iz bajke.
Poverenje, iskrenost, snalažljivost, komunikativnost, dobar engleski, sloboda mišljenja…. sve to i još mnogo toga, poseduju moje učenice, sa sigurnošću mogu da kažem nakon 15 zajedničkih dana provedenih tamo. Ispred Kluba tolerancije, pominjemo u najlepšem kontekstu i našeg direktora Mirka Zrnića, za veliko razumevanje i podršku tokom projekta razmene.

Advertisements